Test sagorevanja sveće

Test sagorevanja je praktična provera kako se sveća ponaša tokom svog celog životnog veka. Njime proveravamo da li su vosak, miris, fitilj, posuda i ostali materijali dobro usklađeni i kako sveća reaguje kroz različite cikluse gorenja.

Važno je da ne gledamo samo šta se dešava u prvom ciklusu. Sveća može na početku imati lep, stabilan plamen, a da nekoliko ciklusa kasnije plamen postane prevelik, da fitilj počne da se zadebljava ili da se pojavi čađ. Kako se nivo voska spušta, menjaju se i uslovi u kojima fitilj radi, a toplota se može drugačije raspoređivati u posudi. Zbog toga se neke stvari koje nisu bile primetne na početku pokažu tek u drugoj polovini gorenja. Posebno je važno pratiti temperaturu posude, jer ona može postajati sve viša kako sveća sagoreva.

Zato se sveća testira kroz više ciklusa, sve do kraja predviđenog gorenja. Tek tada možemo da steknemo realnu sliku o tome kako se ponaša i da li je receptura dobra za dalju upotrebu.

Ovaj obrazac služi da sve što primetite zabeležite na jednom mestu. Tako ne morate da se oslanjate na sećanje, već možete da uporedite različite testove i vidite šta funkcioniše, a šta treba promeniti.

 

Kako popuniti test sagorevanja?

Obrazac je pripremljen u PDF formatu za štampanje i ručno popunjavanje tokom testiranja.

U nastavku objašnjavamo svako polje iz obrasca, šta se beleži, zašto je važno i kako se pravilno meri. Ako niste sigurni šta treba upisati u neko od polja, pronaći ćete objašnjenje u nastavku.

Podaci o sveći

Pre početka testa upišite osnovne podatke o sveći i svim materijalima koji su korišćeni.

Naziv sveće

Naziv pod kojim ćete prepoznati konkretnu sveću ili recepturu.

Datum izrade

Datum kada je sveća napravljena. Testiranje počinje tek nakon odgovarajućeg vremena odležavanja za konkretnu vrstu voska i recepturu.

Posuda

• Tip – vrsta posude
• Dimenzije – visina i širina posude
• Prečnik  – unutrašnji prečnik posude
• Materijal  – npr. staklena čaša ili limenka

Dimenzije posude direktno utiču na izbor fitilja i način na koji se formira bazen rastopljenog voska.

Vosak

• Tip – tačan naziv i vrsta voska
• Količina – količina voska korišćena za izradu sveće
• Temperatura sipanja – temperatura voska u trenutku sipanja
• Broj serije – broj serije sa ambalaže

Broj serije je koristan ako kasnije primetite razliku u ponašanju sveće ili promenite seriju istog voska.

Miris

• Tip – naziv mirisa
• Količina – količina mirisa u gramima
• Udeo – procenat mirisa u recepturi
• Serija – broj serije mirisa

Na ovaj način možete tačno povezati rezultat testa sa konkretnim mirisom, njegovom količinom i serijom.

Fitilj

• Tip i veličina
• Broj korišćenih fitilja

Broj fitilja je posebno važan kod sveća sa dva ili više fitilja, kako biste kasnije mogli da ponovite potpuno istu konfiguraciju.

Aditivi / boje

Upišite naziv korišćenog aditiva ili boje i količinu, ukoliko ih ima. Ako ih nema, polje ostavite prazno.

Rezultat testa

Kada završite sve cikluse, ovde upisujete konačnu ocenu testa, kao i ukupno vreme gorenja.

Ocena testa

Kratka konačna procena recepture nakon završenog testa.

Ukupno vreme gorenja

Saberite vreme svih ciklusa. Ovaj podatak vam daje osnovu za određivanje očekivanog vremena gorenja sveće, na primer „vreme gorenja: približno 50 h“.

Beleške

Upišite sve što želite da sačuvate kao važan zaključak testa, šta je bilo dobro, šta biste promenili i na šta treba obratiti pažnju kod sledeće izrade.

Kada je test završen i rezultat zadovoljavajući, praktično ste dobili recept za svoju sveću. Sve podatke sačuvajte. Dobro dokumentovana receptura omogućava vam da istu sveću napravite ponovo, bez obzira da li pravite jednu ili stotinu komada, prateći iste materijale, količine i postupak.

Ciklus #__

Jedan test sagorevanja sastoji se od više ciklusa gorenja. Svaki ciklus se beleži posebno jer se ponašanje sveće može menjati kako se količina voska smanjuje.

Na primer, prvi ciklus može izgledati potpuno uredno, plamen je stabilan, posuda je normalno topla i nema čađi. Međutim, u kasnijim ciklusima plamen može postati veći ili nestabilniji, fitilj može početi više da se zadebljava, a temperatura posude može porasti. Zato jedan dobar prvi ciklus nije dovoljan da potvrdi da je receptura dobra.

Koliko traje jedan ciklus?

Za većinu sveća preporučujemo da jedan ciklus gorenja traje do 4 sata. Četvoročasovni ciklus omogućava dovoljno vremena da se formira bazen rastopljenog voska i da se uoči kako se sveća ponaša tokom dužeg gorenja.

Nakon ciklusa sveću ugasite i ostavite da se potpuno ohladi pre sledećeg ciklusa. Važno je da se između ciklusa ne nastavlja sa gorenjem dok je posuda još zagrejana, jer tada više ne upoređujete iste uslove.

Tokom svakog četvoročasovnog ciklusa zabeležite stanje sveće, a posebno obratite pažnju na poslednji deo ciklusa. Upravo tada mogu postati vidljivi problemi koji se ne primećuju odmah nakon paljenja kao šo su veći plamen, jače zagrevanje posude, više čađi ili drugačije ponašanje fitilja.

Dodatne cikluse možete odštampati u onoliko primeraka koliko vam je potrebno. Broj ciklusa sami upisujete u polje Ciklus #__.

Datum testiranja

Datum kada je konkretni ciklus testiran.

Vreme početka testa

Upišite tačno vreme kada ste zapalili sveću.

Vreme kraja testa

Upišite vreme kada ste ugasili sveću.

Ukupno vreme gorenja

Upišite koliko je dugo sveća gorela u tom ciklusu.

Težina sveće

Početna težina

Izmerite celu sveću pre početka ciklusa i upišite težinu u gramima.

Težina nakon testa

Nakon što se sveća ohladi, izmerite je ponovo i upišite težinu.

Razlika

Razlika između početne i završne težine pokazuje koliko je mase sveća izgubila tokom tog ciklusa.

Razlika = početna težina − težina nakon testa

Ovaj podatak možete koristiti za računanje burn rate-a, odnosno brzine sagorevanja:

Burn rate = potrošena masa / vreme gorenja

Na primer, ako je sveća tokom 4 sata izgubila 40 g, burn rate je 10 g/h.

Praćenjem burn rate-a kroz više ciklusa možete videti da li sveća sagoreva približno ujednačeno i uporediti različite recepture.

Plamen

Označite sva polja koja opisuju ponašanje plamena tokom ciklusa:

☐ Mali
☐ Veliki
☐ Treperi
☐ Stabilan

Možete označiti više odgovora. Na primer, plamen može biti mali i stabilan, ili veliki i stabilan.

Posmatrajte plamen tokom celog ciklusa. Nije neobično da se ponašanje promeni kako se sveća zagreva ili kako se nivo voska spušta. Izraženo povećanje plamena u kasnijim ciklusima može biti znak da fitilj postaje previše snažan za uslove u kojima sveća tada gori.

Fitilj

Označite zapažanja koja se odnose na ponašanje fitilja:

☐ Zadovoljavajući
☐ Zadebljanje
☐ Dimi
☐ Gasi se

Zadovoljavajući – fitilj pravilno sagoreva i održava kontrolisan plamen.

Zadebljanje – na vrhu fitilja se formira naslaga ugljenisanog materijala. Manje zadebljanje može da se pojavi tokom gorenja, ali izraženo zadebljanje treba pratiti jer može uticati na veličinu plamena i stvaranje čađi.

Dimi – primećuje se vidljiv dim iz fitilja tokom gorenja.

Gasi se – plamen se sam ugasi tokom ciklusa.

Rastopljeni vosak

Prečnik

Izmerite prečnik bazena rastopljenog voska u cm, od jedne ivice rastopljenog voska do suprotne.

Dubina

Izmerite dubinu rastopljenog voska u mm.

Temperatura

Temperaturu rastopljenog voska merite ubodnim ili digitalnim termometrom.

Sonda se postavlja u sam rastopljeni bazen, na mestu gde može da očita temperaturu voska, ali ne direktno u plamen, ne uz sam fitilj i bez dodirivanja dna ili zida posude. Sačekajte da se očitavanje stabilizuje, pa zabeležite temperaturu u °C.

Kod ponovljenih testova trudite se da temperaturu merite na približno istom mestu, kako bi rezultati mogli međusobno da se porede.

Ova tri podatka zajedno daju dobru sliku o tome kako se formira melt pool (sloj rastopljenog voska), koliko se vosak topi, koliko je sloj dubok i na kojoj temperaturi se nalazi.

Posuda

Označite kako posuda deluje tokom ciklusa:

☐ Normalno topla
☐ Vruća
☐ Previše vruća

Posuda ne mora imati istu temperaturu tokom celog životnog veka sveće. Kako se nivo voska spušta, toplota može drugačije da se raspoređuje, pa se naročito u donjoj polovini sveće može pojaviti znatno veće zagrevanje.

Zato je važno da temperaturu i stanje posude pratite do kraja testa, a ne samo na početku. Kod staklenih posuda posebno treba obratiti pažnju na prekomerno zagrevanje, kao i na eventualne promene ili oštećenja posude.

Čađ

Označite količinu čađi koju primećujete:

☐ Nema
☐ Malo
☐ Mnogo

Posmatrajte unutrašnje zidove posude i područje iznad plamena. Izraženo i kontinuirano stvaranje čađi može ukazivati na problem sa kombinacijom fitilja i recepture.

Miris

Tokom gorenja procenite koliko se miris oseća u prostoru:

☐ Slab
☐ Dobar
☐ Jak

Test mirisa radite u prostoriji koja je odgovarajuće veličine za sveću. U prevelikom prostoru miris može delovati slabije nego što jeste, dok u veoma malom prostoru može delovati mnogo intenzivnije.

Zato je korisno da uslovi budu što sličniji pri svakom testiranju, ista ili približno ista prostorija, bez drugih izraženih mirisa i bez promaje.

Profil - Dopadljivost mirisa

☆ ☆ ☆ ☆ ☆

Ova ocena govori o tome koliko vam se miris dopada tokom gorenja, a ne koliko je jak.

Sveća može imati jak miris koji vam se ne dopada, ili odličan miris koji je blaži. Zato se jačina mirisa i lični utisak beleže odvojeno.

Važno za svaku novu recepturu

Test sagorevanja se ponavlja svaki put kada promenite nešto što može uticati na ponašanje sveće, na primer:

• vrstu ili seriju voska
• posudu ili njene dimenzije
• fitilj ili njegovu veličinu
• procenat mirisa
• vrstu ili količinu mirisa
• boju ili aditiv
• broj fitilja kod sveće sa više fitilja

Čak i mala promena u recepturi može promeniti način na koji sveća gori, pa rezultat prethodnog testa ne treba automatski preneti na novu kombinaciju.

Zato čuvajte završene testove. Vremenom ćete napraviti svoju bazu receptura i moći ćete lako da uporedite različite voskove, fitilje, mirise i posude i da vidite šta daje najbolje rezultate.

A kada test završite do kraja, rezultat je zadovoljavajući i sve podatke imate zapisane, više nemate samo „dobru sveću koju ste jednom napravili“. Imate dokumentovanu recepturu koju možete ponoviti iznova i iznova.